I eto...Stigle su i četrdesete..
I šta sad? Sad sam zrela žena ili u srednjim godinama ili kako se već naziva ovo što me snašlo. Nisam sigurna da znam šta ti pojmovi znače i da li se uopšte odnose na mene.
Da li sam zrela? Ostvarena? Pa ne baš. Još bih mnogo toga ostvarilavala i istraživala. Mnogo toga ... od muzike, stranih jezika, garderobe, mesta za letovanje.
Da li je sve leglo na svoje mesto? Mislim da nije. Stalno bih nešto menjala. U studiju, od rasporeda mašina do novog nameštaja, a i stalno menjam ime ovom drugom blogu.
Verovatno mi se, čitajući o novim, svetskim i našim, novopečenim četrdesetogodišnjakinjama (au kolika je i sama reč), u glavi upalilo zeleno svetlo, dozvola da pomislim da, itekako, ima prostora za nove stvari. Možda je i proradio nagon samoodržanja, pa sam viknula sebi...Ne daj se!
Uglavnom, sve sam mirno i staloženo podnela i samo nastavila dalje.
A i rođendan je ove godine došao u najgore moguće vreme. Na poslu selidba u novi prostor, a u porodici...šta da kažem osim da je još jedna bitka sa kancerom izgubljena. Sve se zbilo, nekako, pred taj okrugli rođendan pa sam kroz suze, bol i, zaista, veliki rad, bez slavlja napunila 40.
I nije baš tačno da se ništa nije promenilo. Promenio se moj odnos prema godinama. Više ih ne brojim. Nema više kad napunim ovu ili onu godinu trebalo bi ovo ili ono. Napunila sam sve godine koje sam kao mala zamišljala i u glavi ih ispunjavala događajima. Najbolje vreme za decu, najbolje vreme za brak, kada će posao...
Sad više nemam šablon, nemam raspored, niti moji najbliži imaju planove za mene i velika očekivanja.
Konačno je preda mnom veliko, belo platno i sela sam da na miru naslikam sve što mi je zaista u srcu. Čini mi se prvi put u životu vidim šta bih želela da radim, a ne šta bih trebalo da radim.
Iz ugašenih nada, planova i želje da ispunim sve zadatke koji se od mene očekuju, rodila se snaga i hrabrost da pokušam ono što stvarno želim.
Dragi moji ako uskoro slavite ovaj jubilarni rođendan, osmeh na lice i opustite se. Ništa se strašno nije desilo. Samo molim Vas, od sada, oprezno sa svećicama!
Slika torte u plamenu preuzeta sa web stranice...
http://www.futurity.org/health-medicine/will-90-be-the-new-40/
I šta sad? Sad sam zrela žena ili u srednjim godinama ili kako se već naziva ovo što me snašlo. Nisam sigurna da znam šta ti pojmovi znače i da li se uopšte odnose na mene.
Da li sam zrela? Ostvarena? Pa ne baš. Još bih mnogo toga ostvarilavala i istraživala. Mnogo toga ... od muzike, stranih jezika, garderobe, mesta za letovanje.
Da li je sve leglo na svoje mesto? Mislim da nije. Stalno bih nešto menjala. U studiju, od rasporeda mašina do novog nameštaja, a i stalno menjam ime ovom drugom blogu.
Verovatno mi se, čitajući o novim, svetskim i našim, novopečenim četrdesetogodišnjakinjama (au kolika je i sama reč), u glavi upalilo zeleno svetlo, dozvola da pomislim da, itekako, ima prostora za nove stvari. Možda je i proradio nagon samoodržanja, pa sam viknula sebi...Ne daj se!
 |
| Sve je rizičnije upalti sve svećice na torti... |
Uglavnom, sve sam mirno i staloženo podnela i samo nastavila dalje.
A i rođendan je ove godine došao u najgore moguće vreme. Na poslu selidba u novi prostor, a u porodici...šta da kažem osim da je još jedna bitka sa kancerom izgubljena. Sve se zbilo, nekako, pred taj okrugli rođendan pa sam kroz suze, bol i, zaista, veliki rad, bez slavlja napunila 40.
I nije baš tačno da se ništa nije promenilo. Promenio se moj odnos prema godinama. Više ih ne brojim. Nema više kad napunim ovu ili onu godinu trebalo bi ovo ili ono. Napunila sam sve godine koje sam kao mala zamišljala i u glavi ih ispunjavala događajima. Najbolje vreme za decu, najbolje vreme za brak, kada će posao...
Sad više nemam šablon, nemam raspored, niti moji najbliži imaju planove za mene i velika očekivanja.
Konačno je preda mnom veliko, belo platno i sela sam da na miru naslikam sve što mi je zaista u srcu. Čini mi se prvi put u životu vidim šta bih želela da radim, a ne šta bih trebalo da radim.
Iz ugašenih nada, planova i želje da ispunim sve zadatke koji se od mene očekuju, rodila se snaga i hrabrost da pokušam ono što stvarno želim.
Dragi moji ako uskoro slavite ovaj jubilarni rođendan, osmeh na lice i opustite se. Ništa se strašno nije desilo. Samo molim Vas, od sada, oprezno sa svećicama!
Slika torte u plamenu preuzeta sa web stranice...
http://www.futurity.org/health-medicine/will-90-be-the-new-40/
Sjajno!!!!! :)
ОдговориИзбришиSlazem se s tobom od prve do poslednje reci.
VDraga, najbolje godine (podrazumeva se da si već nešto stvorila u životu: porodicu, dom, posao), je od 40.te do 50.te. To gledaj da proživiš kao da ti je svaki dan zadnji dan, e tek tako proživljene te godine, možeš reći ‚‚znam zašto sam živela. Ovo sve ti govorim iz iskustva. Moja profesorka nemačkog je govorila: davala sam da sam znala nudila bih. Mi smo se zgražavale, a sada kad se sastanemo, uvek je pomenemo. A nismo razvratnice, shvati to da je figurativno rečeno od strane profesorke. Ali život je takav treba ga iskoristiti sada i ovde. Sve najbolje od jedne šesdesetosmakinje.
ОдговориИзбриши