недеља, 31. август 2014.

Pozitivna energija septembra

Septembar je odličan za nove početke..





Jevreji svoju Novu godinu, Rosh Hashana, slave u septembru (mesec Elul) i veruju da se tada sadi seme predstojeće godine. Običaj je da se ta dva dana praznika provedu uz jabuke i med da bi predstojeća godina bila i plodna i slatka.

A ja sam, kao i mnogi od nas,  još uvek sačuvala školski  bioritam i svakog prvog septembra se oglasi alarm za početak nove sezone.

Sve mora biti spremno za ovaj dan da svi u kući na miru krenu da obavljaju svoje obaveze. Ove godine nam se pridružuje i jedan predškolac!

 Olovke, knjige, radne sveske, odeća … sve složeno, organizovano i ispeglano.

I miriše na svež početak

S novim željama i ambicijama krećemo u ovaj dan da zasejemo seme još jedne uspešne godine.

I neka bude i slatka i plodna!




петак, 29. август 2014.

Kad Vas napadne panika….

Sve je počelo nekoliko meseci posle mog prvog porođaja…

Prvo sam osetila tahikardiju (ili aritmiju), gubljenje daha pri najmanjem naporu i odmah posumnjala na srčane tegobe…

Kardiolog je obavio detaljan pregled, ali sve je bilo u najboljem redu.

Kako je to moguće? Pri ovakvim simptomima.

Ako nije srce, možda je nešto drugo u pitanju.


Počela sam sve češće da osećam i čudan pritisak u glavi, trnjenje leve slepoočnice (tzv “mravinjanje“ - tada sam naučila tu reč), nesiguran hod, blage vrtoglavice…


Sledeća stanica bio je neurolog… Sve sam obavila kako treba… Žmureći prstom pogodila nos, hodala po pravoj liniji… Sve je ok.

Ne prestajem da tragam.

Pritisak u glavi polako prestaje, ali nekako sve slabije vidim. Palim sva svetla u stanu, ali i dalje je mračno. Ne mogu da čitam, redovi se gube …

Kod očnog lekara, konačno, prva dijagnoza… Dioptrija na oba oka (- 0,75 i -  0,50) i astigmatizam.

Tražim i da mi izmeri očni pritisak, za svaki slučaj…

Jedva uspeva da mi dodirne oko aparatom, uzmičem se trzam..

Pita me koliko imam godina. U tom momentu 27.

”Da nije malo rano za visok očni pritisak?“ pita me, posmatra i posle male pauze oprezno predlaže:
”Zašto ne biste posetili psihologa? Znam jednog odličnog! Mnogo mi je pomogao”.


Zatečena i zbunjena vraćam film.

Da li je moguće da je cela moja agonija samo plod mojih misli.

Vreme je pokazalo da je sve bilo posledica napada panike koji su se ispoljavali različitim simptomima, a ja sam bezuspešno pokušavala da ih objasnim fizičkim tegobama. Valjda mi je bilo lakše da zaista budem bolesna i dobijem neki lek i da završimo sa celom ujdurmom.

Ali ipak nije bilo tako jednostavno...

Polako sam sebe ubedjivala da je sa mojim fizičkim zdravljem sve u redu i  ulazila u strahove s namerom da ih savladam, ostajala u neprijatnim situacijama i na taj način rastezala i vežbala sopstvenu izdržljivost.

I posle još nekoliko krugova poseta, redom kardiologu, neurologu itd ( za svaki slučaj, nikad se ne zna) i posle nekoliko godina mogla sam da kažem da stvari držim pod kontrolom.

I danas radim na sebi i kad god sam u prilici porazgovaram o ovoj temi.

Ovoga puta ću jedan razgovor sa psihologom i našim vežbačem u studiju, Slađanom Đorđević, podeliti i sa vama.


Slađo, prvo nam objasni šta su, zapravo, panični napadi?

Napade panike karakteriše nagla i iznenađujuća pojava neprijatnih telesnih simptoma (ubrzan ili neujednačen rad srca, pojačano znojenje, otežano i plitko disanje, vrtoglavica, trnjenje ruku, trešenje, pomućenje vida i slično), najčešće bez ikakvog očiglednog razloga. Navedeni simptomi su regulisani radom autonomnog nervnog sistema te osoba ima utisak da ne može da ih kontroliše niti predvidi.

Panični napad je zapravo strah od straha. Naime, iako je početni “okidač“ telesni simptom osoba se uplaši tog simptoma  pa usled straha prvobitni simptom bude pojačan što vodi ka još jačem strahu i tako u krug. Tako, telesni simptomi straha bivaju praćeni subjektivnim psihološkim doživljajem anksioznosti koji vrlo brzo biva pojačan do panike. Tada se osoba oseća kao u “začaranom krugu“. Kada se iskustvo ponavlja osoba može upasti u tzv anticipirajuću anksioznost, jer je u neprekidnom isčekivanju paničnog napada ili bilo kakvenaznake vegetativnih promena u telu koje mogu dovesti do istog.


Prve napade panike sam imala neposredno  posle prvog porođaja. Da li je taj veliki događaj u životu svake žene doprineo tim epizodama?

Nije redak slučaj da porođaj bude “okidač“ ranije nerazrešenih emotivnih stanja, Možda
si imala panične napade ili druge oblike anksioznosti, ali nedovoljno prepoznate pa je nakon porođaja to emocionalno stanje prosto isplivalo na površinu. Porođaj i postporođajni period je period burnih telesnih promena u telu žene - širenje karličnih kostiju, porođajne kontrakcije, psihofizička iscrpljenost koja se javlja u periodu “babinja“ su burne telesne promene na koje lako može da se nadoveže ranije neosvešćeni strah. Tako se i postporođajna depresija javlja kod žena koje su i pre porođaja imale tendenciju da reaguju depresivno, ali nakon porođaja ta pojava postaje intenzivnija. Kao što sam spomenula, napadi panike često počinju strahom od vegetativnih promena u telu, koje su vrlo intenzivne u postporođajnom periodu te se na njih lako “nadogradi“ anksioznost.

Sećam se da sam imala različite tegobe u zavisnosti od situacije u kojoj sam se našla. Da li je tačno da simptoma napada panika ima koliko i ljudi koji su ih iskusili i šta još ih može prouzrokovati?

Strah se može ispoljavati na različite načine : kao generalizovana anksioznost, odnosno neodređeni strah, koga možeš biti svesna, ali koji može biti i somatizovan, odnosno doživljen kroz vegetativne promene u telu (ubrzano plitko disanje, pojačano znojenje, ubrzan rad srca). Takođe, strah se može “vezati“ za određene unutrašnje senzacije, kao što je slučaj kod paničnih napada i hipohondrije, ali i za spoljašnje situacije, kao što je slučaj sa fobijama. Tako da nije neobično da postoji čitava paleta doživljaja straha i da ih svako doživljava na svoj subjektivan način. Zbog toga je važno psihoterapijski raditi sa samim uzrokom i načinima prevazilaženja straha, kako se on ne bi “pomerao“ sa jednog načina ispoljavanja na drugi.

Dobro sam zapamtila moje iskreno iznenađenje kada sam ustanovila da su sve moje tegobe u stvari psihosomatskog porekla i da se ne radi ni o kakvom fiizčkom oboljenju. Da li je čest slučaj da se napadi panike ne prepoznaju i pripisuju nekim drugim oboljenjima?

Svaka emocija koju doživljavamo je psihosomatska, odnosno uključuje subjektivni doživljaj telesnih promena i psihički doživljaj odnosno svest o emociji. Veoma često se dešava da, kada neke emocije nismo svesni, ona se izražava kroz telesne promene. Kako smo svi mi složene ličnosti koje imaju čitav splet emocija i subjektivnih utisaka svakodnevno, veoma je važno da postoji tzv. “psihosomatski balans“odnosno sklad između psihe i tela.
Kada ne postoji svest o psihosomatskoj osnovi odnosno postoji rascep između psihe i tela, osoba često traži uzrok u samim telesnim promenama (koje su opet pojačane i često prouzrokovane nedovoljnom svešću o emociji). Tako opet dolazimo do toga da je osoba u začaranom krugu, jer se bavi posledicama, a ne uzrocima.

Česti napadi panike su me odvodili u anksioznost, a takvo psihičko stanje je pogodovalo novim napadima. Objasni nam bliže taj začarani krug paničnih napada.

Napadi panike su jedan od načina ispoljavanja anksioznosti. Ona je, u slučaju paničnih napada doživljena kroz somatske promene, na koje se nadovezuje svest o anksioznosti koja povratno pojačava prvobitne simptome. Kao što pokazuje slika, doslovno je u pitanju začarani krug.



Ono što je važno za napade panike to je da osoba može prekinuti začarani krug učeći drugačije načine suočavanja i prevazilaženja anksioznosti.

Da li postoji način da sebi pomognemo na licu mesta?  Šta da uradimo kada osetimo neprijatnost na poslu, sastanku ili bilo kom drugom javnom mestu?

Možemo sebi pomoći na licu mesta tako što ćemo odmah reagovati na telesne senzacije odnosno ne dozvoliti da se uplašimo od njih, jer tako ulazimo u začarani krug.
Kako reagovati na telesne senzacije bez straha?
Pre svega prihvatanjem. Tu može pomoći umirujući samogovor: ”Prihvatam to što mi srce ubrzano kuca“ , ”Osećam se sigurno i mogu da verujem svom telu da će ove senzacije brzo proći“ itd.
Takođe izvesne tehnike disanja pomažu da se neprijatne telesne senzacije umire. Naime disanje je aktivnost na koju možemo svesno uticati, odnosno menjati dubinu i brzinu respiracije. Disanje direktno utiče na oksigenaciju organizma, ali posredno i na druge vegetativne promene u telu - rad srca, znojenje i sl. Usporenim abdominalnim disanjem koje osoba primeni u trentku kada se javi neprijatnost u telu, odmah u korenu rešava problem ne dozvoljavajući mu da se razvije do jačine paničnog napada.

Sladjana Đorđević
Vežbač Feel Pilates studija
Master psiholog
i sertifikovani telesni psihoterapeut, što znači da joj odnos tela i psihe uža specijalnost. Tako da joj vredi verovati.

Vremenom uvek sretnemo ljude koji imaju odgovore na naša postavljena pitanja.

A što se paničnih napada tiče, posle svih ovih godina, mogu da kažem….

Ništa strašno.

Samo još jedna hemijska reakcija.








недеља, 24. август 2014.

Detox Week On Tour

“DETOX WEEK“ program Feel Pilates studija jeste jedan izazov.
To će Vam potvrditi svi koji su prošli kroz ovaj režim.


U delo sprovodimo princip ”Eat Less Move More“
 Prva tri dana sasvim izbacujemo čvrstu hranu, a svaki dan vežbamo jedan izuzetno intezivan program.

Feel Pilates Barre metod

 Do kraja nedelje se ostaje na redukovanoj ishrani i nastavlja fizička aktivnost.

Tečna dijeta podrazumeva Coldressok hladno ceđene sokove. Ako je za utehu... ukusni su


Došli smo na ideju da bi sve to bilo mnogo lakše kada bismo se oslobodili svakodnevnih obaveza i spojili ceo ovaj program sa jednim brzim odomorom…

Terme Olimia su dovoljno blizu da izbegnemo naporan put, a kada smo videli spa centar Orhidelia, 

Ko će misliti na hranu u ovakvom ambijentu

jedan od najlepših u široj okolini odlučili smo se da ovo mesto bude prvo na listi našeg novog “ Detox Week On Tour “ programa.

Terme Olimia je zajednički naziv za nekoliko hotela, spa centre, bazene i aqua park koji raspoređeni na malom prostoru, okruženi prelepim pejzažima predstavljaju idealno mesto za odmor.

 Mi smo ove terme odabrali za naš prvi Detox week van Feel Pilates studija sa idejom da se sasvim posvetimo sebi makar na jednu nedelju.
Svakodnevnom jutarnjem vežbanju svako može dodati popodnevno plivanje, masažu ili neki drugi kozmetički tretman.

 Ili pešačenje 

Ili izlete do Ljubljane, Maribora, Celja

A ni Trst nije toliko daleko…
Radujemo se ovom radnom odmoru sa koga ćemo se svi vratiti sa ponekom dobrom navikom više. 
Zdrava ishrana, više kretanja, osluškivanje sopstvenog organizma …

Možda ovo bude Vaša idealna prilika za novo osveženje koje će Vam dati radni elan u mesecu SEPTEMBRU 


koji sam po sebi jeste idealno vreme za nove početke…

Da okrenete novi list!